Музичке визије
Писац: Светислав Стефановић


(1-2)
2
Јецају и струје месечеви зраци;
К’о сребрна харфа месечина свира;
Пливају и тону маглени облаци,
К’о акорди пуни кроз царство етира.

Трепте тихе воде, и с чежњом дубина
Упијају у се звукове што жедне,
Дршћући к’о круне воденога крина,
Под дојмом блаженства мистерије једне.

Расклапљу се у сну очаране шкољке;
Издишу површјем, к’о од злата пена –
И с немоћи тихом једне слатке бољке
– Дршће месечина звуцима Шопена.

Извор

уреди
  • Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 253


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 80 година.