Мобу купи Никшић Хусеине

* * *


Мобу купи Никшић Хусеине

Мобу купи Никшић Хусеине,
двјеста српа, триста везиоца.
Сва му моба на тећмилу била,
ал’ му нема Глумчевића Хамше.
Мајка Хамшу ситно плетијаше 5
у четверо и у деветеро:
— Моја Хамшо, мој очињи виду!
Кад ти будеш у великој моби,
ти загрни уз руке рукаве,
а уз ноге крмзи ћифтијане! 10
Хитро жањи, а гледај преда се.
Сва је моба Хамшу дочекала.
Она чини што свјетова мајка,
ал’ с обреза по прсту мезимцу.
Сва је моба крвцу устављала, 15
а нико јој уставит не може!
Паде Хамша у зелену траву.
А кад сунце на заходу било,
онда дође Никшић Хусеине,
одмах јој је крвцу уставио: 20
— Устај, Хамшо, устај душо моја!
До сад си ми била жетелица,
а од сада моја вјерна љуба.


Референце

Извор

  • Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 611.
  • Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 358.