Ластавица
| Ластавица Писац: Милан Кујунџић Абердар |
О зар више топли свет не љубиш!
Кад у стене горске се удубиш,
Па се сетиш на вечно пролеће,
Па се сетиш на шарено цвеће —
Зар ти око замаглити не ће?
Ћећеће! не ће! не ће! не ће...
Мала тица завичају леће.
О кад студен ледак те окружи,
Хладан вијор на те руку пружи,
Подсмевка му са усана леће
„Ситна ласта не чини пролеће!” —
Зар криоце следити се не ће?
Ћећеће... не ће! не ће...
Мала тица завичају леће.
О кад гленеш... гнездо се срубило,
А срдашце које те љубило
На те мирно окашца окреће,
Крај другога несташно полеће —
Зар ти срце препукнути не ће?
Ћећеће... не ће...
Мала тица завичају леће.
Извор
уреди- 1865. Вила. Година прва, број 39, стр. 477.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 131 година.
|