КАО ТЕШКЕ...
Писац: Мита Поповић



* * *


     КАО ТЕШКЕ...
            
Као тешке стене
     Јади су ме стисли;
Певао би, душо,
     Али немам мислих:

Однесе их бездан
     За на век, дубоко;
Однесе их, мудро,
     Црно твоје око.

Не видим од нојце
     Очајности клете,
Са усана тешки
     Уздаји ми лете.

Па ни једног зрачка
     Од питоме наде:
Надеђу ми благу
      Ти, лане, украде.

И крвник, и сужан
     Има кадкад мира:
Сан им сведе очи
     Ништа их не дира:

Ал' ја немам, душо,
     Ни санова више,
И снови ме с тебе
     Мукло оставише.

Топло ли сам, топло,
     Молио се богу;
Ал' од јако, дико,
     Ни то већ не могу.

Што да му се молим?
     Та дати ми не ће,
Да ја чела будем
     А ти њено цвеће.

И волим те, волим,
     У тузи, у срећи,
Волим те бескрајно,
     Ал' не могу рећи:

Крилата ми душа
     На усне ти паде,
Па на веки ваљда
     Тамо и остаде!

Па врати ми, сунце,
     Врати, што је моје,
Дај ни веру, срце,
     Да и опет поје!

Дај ми душу, мисли,
     Надеђу и снове:
Ид' дај веренику,
     Да те љубом зове.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.