И ХРАБРИШ МЕ...
Писац: Мита Поповић



* * *


     И ХРАБРИШ МЕ...
            
И храбриш ме, и тешиш ме,
     И мелемом слатка нада,
Завијаш ми тешке ране
     Осетљива срца млада.

И грлиш ме завидљивим,
     Пламенитим загрљајем —
И љубиш ме замедљапним
     Мирисавим пољубљајем.

И осећам живе пламе,
     Што на усти моји горе,
И топим се од слађаних
     Загрљаја, рајски створе!
  
И верујем, да ме волиш,
     Да не збиваш шалу мноме,
Да ћеш вавек мој луч бити
     У животу теретноме.

Ал' за то ми у грудима
     Сваки час нов пелен ниче,
А слутња ми срце кида
     Као соко благо тиче.

Све је залуд! све бадава!
     Не могу си преставити:
Да ј' истина, да ћу и ја
     За живота сретан бити!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.