Зашто ме...
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Зашто ме...

Зашто ме не љубиш,
Мог живота рају?
Без љубави часи
Што да пропадају?

Зашто ноћи чарне
У самоћи стојиш?
Што груди немарне
Са студењу гнојиш?

Потамнеће лице
И те очи црне;
Охладнеће срце,
Кад зима нагрне.

Све твоје лепоте,
Милине и сласти,
Све што срце хоте,
Достаће пропасти.

Па зато не губи
Твог пролећа дане:
Већ ме грли, љуби,
Док нас не сахране.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори уреди

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 16.