ЗАМАН!
Писац: Мита Поповић



* * *


     ЗАМАН!

Заман танко гудило
     Узимам у руке,
Узалуд на меканих
     Струна мамим звуке.

Душа, — путник у шуми
     Косе ти залута,
А из шуме на поље
      Никаквога пута.

Срце ми се у тиче
     Претворило мало,
Па слађаном, веселом
     Певању се дало.

Заман мамим тичицу
     На груди, на гнездо:
Тица мене не чује
     Трепталице звездо!

Од жеља ми потоњих
     Посташе голуби,
А голубак сваки ти
     Шећер-уста љуби.

Санови су прозрачан
     Дувак ти откали,
А молитве на њега
     Ка бисерје пали.

Па узалуд узимам
     Гудило у руке,
Узалуд из меканих
     Струна мамим звуке.

Па прости ми, данче мој,
     С кивна покушаја:
Тумач бити не могу
     Слатких осећаја!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.