Женидба Ива Сењанина (Николић)

* * *



Женидба Ива Сењанина

Кад се жени Сењанину Ива,
На далеко испроси девојку,
Три дна хода преко поља равна,
А четири преко воде ладне.
Запросио и прстенев’о је, 5
Запросио Анку Коморанку,
Кад је дош'о своме белом двору,
A њу куде до три кудиоца:
Та једни је куде кудиоци,
Навек јој је на пенџеру глава; 10
А други је куде кудиоци,
На јастуку ситан везак везе;
А трећи је куде кудиоци,
Свака дана по три рува мења;
Запросио Сењанину Ива, 15
Запросио, па је оставио!
То неправо Анки Коморанки,
Па беседи својој старој мајки:
„Ој Бога ти, моја стара мајко,
„Ја облачим руво бабајково, 20
„Јашим коња брата рођенога,
„ Пашем сабљу брата рођенога,
„Да ја идем Сењанину Иви!“
Па обуче руво бабајково,
Јаши коња брата рођенога, 25
Паше сабљу брата рођенога,
Па се вину преко горе чарне,
Као звезда преко ведра неба,
Она оде Сењанину Иви.
Кад је била пред Ивиним дворем, 30
Ал' пред дворем танана ропкиња.
Божју помоћ назива јој Анка:
„Божја помоћ танана ропкињо,
„Јел' код двора Сењанину Иво?“
Кад изиђе Сењанину Иво, 35
Ал' беседи Анка Коморанка:
„Кучко, курво, Сењанину Иво,
„Спраљај мени господску вечеру,
„Шавар-попар и рибу моруну,
„И кечигу на меду печену, 40
„И немој ми омалити вина!“
Ал' беседи Сењанину Ива,
Ал' беседи својој старој мајки:
„Ој Бога ти, моја стара мајко,
„И до сад су гости долазили, 45
„Ал' нам нису ово беседили;
„Спраљај њему госпоцку вечеру,
„Шавар-попар и рибу моруну,
„И кечигу на меду печену!“
Кад су они сели вечерати, 50
И кад су се поднапили вина,
Ал' беседи Анка Коморанка:
„Кучко, курво, Сењанину Иво,
„Намештај ми госпоцку постељу,
„Па ти лези са мном у постељу!" 55
Ту су млади ноћцу преноћили.
Кад у јутру јутро освануло,
Ал' беседи Анка Коморанка:
„Кучко, курво, Сењанину Иво,
„Опраљај ми коња големога, 60
„Мога хата и твога дората,
„Да ме пратиш преко горе чарне!“
Опраља јој коња големога,
Њеног хата и свога дората,
Па је прати преко горе чарне, 65
Кад је био близ' Анкиног двора,
Али Ива коња разиграва,
Ал' беседи Анка Коморанка:
„Кучко, курво, Сењанину Иво,
„А што-ли ми коња разиграваш?“ 70
- „Кад ме питаш, незнани делијо,
„Кад ме питаш право да ти кажем:
„Ја запроси у двору девојку
„Кад сам дош'о моме белом двору
„A њу куде до три кудиоца: 75
„Та једни је куде кудиоци,
„Навек јој је на пенџеру глава;
„А други је куде кудиоци,
„На јастуци ситан везак везе;
„А трећи је куде кудиоци, 80
„Свака дана по три рува мења!“
Ал' беседи Анка Коморанка:
„Ако ми је на пенџеру глава,
„Ја не гледим никог' од јунака,
„Већ ја моје беле руке ладим: 85
„Ако дневно по три рува мењам,
„Да их немам, не бих ни мењала!“
То изрече, па у град утече,
Удари се Сењанину Иво,
Удари се руком по колену, 90
Црвен скерлет пуче на колену:
„Авај мени, до Бога милога,
„До данас ме нико не превари,
„А сад мене превари девојка!"


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 51-53.