Епитафи у драгачевским селима: Бели Камен

Епитафи у драгачевским селима: Бели Камен су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Бели Камен (Општина Лучани).

Сеоска гробља

уреди

Пузе

уреди

Споменик Станојки-Цани Милосављевић (†1903) (Бели Камен - Пузе)

СТАНОЈКА-ЦАНА
кћер алексе милосављевића
трговца из котраже
рођена 18 јуна 1894 г.
а умрла 1-ог октомбра 1903 г.
као ученица I-ог разреда основне школе.
па увену као зелена трава
прије вакта и прије земана
а проципти ових девет љета
па не гледа овог белог света
О станојка цвеће нашој души
лепо цвета клону па с осуши
спомен подижу
отац алекса и мати јованка


Споменик Алекси Милосављевићу (†1907) (Бели Камен - Пузе)

АЛЕКСА МИЛОСАВЉЕВИЋ
трговац, бив. народни посланик
и одборник општине котрашке
из котраже
којије поживијо 52 године
а умро 6-ог априла 1907. год.
на велику тугу и жалос своје супруге
и малолетне деце, а смрћу његовом
супруга је изгубила мужа свог
а деца узоритог родитеља,
општина и држава првог члана свога,
као такав стекао је лепо име
и спомен да вечито живи
спомен овај свом добром
и заслуженом мужу
подижу супруга Јованка са децом


Споменик Адаму Дмитрићу (†1915) (Бели Камен - Пузе)

Ево спомена од камена
ради вечниг успомена
храброг војника
сарањеног овде поч.
АДАМА ДМИТРИЋА
из Б[елог] камена
а бившег ратника
X п. пука кадровачког
а услед ратних напора
разболи се и умре
у првој резерној болници у Чачку
12. фебруара 1915 г.
Бог даму душу прости.
Спомен сподижуму
синовац милорад
и супруга милосава


Споменик Бранисаву Вилиповићу (†1918) (Бели Камен - Пузе)

Вечни споменик
дичне младости почившег
БРАНИСАВА
јединог сина зорке вилиповић
из белог камена
што у најлепшем цвету у 17 лету
после 15 дана своје женидбе
мене покоси јако бољка клета
не имаде моме срцу лека
и наиђе судбина проклета
те ме скиде са овога света
16-11-1918 г.
Спомен сподиже
његова ожалошћена мајка зорка
и очур тикомир солдатовић


Споменик Румени Вилиповић (†1918) (Бели Камен - Пузе)

Ој спомене студени камене
под гробом у земљи леп цвет труне
РУМЕНА
жена почив. бранисава вилиповића
поживи 16 г.
а умре после свог мужа 4 дан
20-11-1918 год.
15 дана заједно бише
па заједно под земљу одоше,
бог даји прости
Спомен сподиже јединој шћери
њена ожалошћена мајка
полка мартића


Бујошевићи

уреди

Споменик Марији (†1829) (Бели Камен - Бујошевићи)

1829
зде почивает
Рабе божије
МАРИЕ


Споменик Анђелији (†1832) (Бели Камен - Бујошевићи)

Овде кости
АНЂЕЛИЕ
супруге стевана поповића
из наије биорске села блата
пришела у Место Сего
прест: 1810 Г.
а прими сина свог у недра своја
МИЛУТИНА СТЕВАНОВИЋА
1832


Споменик Борисаву Милутиновићу (†1838) (Бели Камен - Бујошевићи)

ИС ХС
Овде леже кости
Раба Божиега
БОРИСАВА МИЛУТИНОВИЋ
престависе у 48. Г.
1838.


Споменик Станији(†1838) (Бели Камен - Бујошевићи)

Упокоенија
Раба божија
СТАНИЈА
престависе
1838.


Споменик Веси (†1845) (Бели Камен - Бујошевићи)

Зди почива
раба божиа
ВЕСА
кћер Станоја Милошевића
из села Котраже
Престависе
1845 Године


Споменик Анђелији (†1851) (Бели Камен - Бујошевићи)

Овде почива
раба божиа
АНЂЕЛИА
жена Радисава Марића
живи 36. г.
умре 1851


Споменик девојци Дмитри (†1864) (Бели Камен - Бујошевићи)

Овде почива
раба божија
ДМИТРА:
девоика
ћи пауна Вуковића
из: села овог Б: камена
поживи 15 Г:
и умрије 6-г Јануарија 1864


Споменик Милану Бујошевићу (†1893) (Бели Камен - Бујошевићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе се одмара тело од умора
покојнога
МИЛАНА Бујошевића
ковача из Б. Камена
и много годишњег одборника
који поживи 49 год.
а престависе у Вјечност
22 Априла 1893 Год.
Бог да му душу прости
Овај му споменик подигоше
његови синови Филип и недељко
и његова супруга Бојана


Споменик Миленији Бујошевић (†1900) (Бели Камен - Бујошевићи)

У овом мрачном гробу
леже кости
МИЛЕНИЈЕ
прво-брачне супруге
Филипа Бујошевића
из Б. Камена.
По смрти својој
остави своје ситно петоро деце
А поживи 22 Год.
А престави се 6 јуна 1900 Г
Бог да јој душу прости
Овај споменик подиже
њен муж Филип
и Ђевер Недељко
браћа Бујошевићи


Споменик Рајку Пртењаку (†1911) (Бели Камен - Бујошевићи)

Ој камене вечити спомене
ти моје Тело скриваш
Више мога Гроба у Век Веки биваш
те казујеш Место Где је Сарањен
РАЈКО ПРТЕЊАК
из Б. Камена
он поживи 23 г
а својом намером
предаде богу племениту душу
1 маја 1911 Год.
И Бог да га прости
Овај Спомен Подигоше
Уцвељ. Син
родитељи Отац Цветко
и Мајка Рисимија
и Брат Вилип свом брату
за вечиту успомену


Споменик Добросаву Бујошевићу (†1915) (Бели Камен - Бујошевићи)

ДОБРОСАВ
син Драгића и Стане Бујошевић
из Белог Камена
који је као млад цвет
поживео 20 год.
а 1914 ступијо је у овај европски рат
у III чету I батаљона XI пука
у Приштини
Тада се тешко разболео
и пуштен кући на боловање
и у возу код Ниша
умро у путовању
13 фебруара 1915 Год.
и тамо је сарањен
И Бог да му душу прости
Знак овај подижуму
отац Драгић
и братучед Милутин


Споменик Рисиму Бујошевићу (†1915) (Бели Камен - Бујошевићи)

РИСИМ БУЈОШЕВИЋ
из Белог Камена
кои је честно и поштено
поживио 41 г.
а као војни обвезник
ступијоје у овај Европски рат
у I чачанску резерну болницу
од евакуације Србије
При одступању наше војске
Рисим је се разболео у путу
на жалос своји синова и кћери
умро 6 децембра 1915 г.
у Подгорици у Црној Гори
и тамо је сарањен
И бог да му душу прости
Знак овај подигошему
син Милутин
и брат Драгић

Извор

уреди
  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.