Доћи ћу...

Доћи ћу да те видим у крви,
први знам да ти нећу бити:
вити твој стас грљен је већ.

Пољубићу те страсно;
красно ће бити то спајање;
грање ће шумети изнад нас.

Ја ћу ти пасти на груди;
људе ћемо убицама звати:
дати нам нове снаге не могу.

Пољубац нека буде врео;
цео живот свој на усне скупи,
упи га после у мој дах;

ули у њега све што је било;
пило се, видиш, доста жучи:
мучи ме увек плач при растанку.

Још један крвав пољубац само;
знамо онда ће тама прећи и преко нас.
Спас ће нам бити гробље!

Душан Васиљев


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.