Доцкан
Писац: Драгутин Илић




* * *


            
Доцкан

Мисо и жеље у мрачни тону свет!
О, тужно срце, кад ћеш једном ти
Суморних дана уставити лет,
Вечношћу да се одморимо ми?

Живот и срећа? О, махни се тог!
Пустош и беда није л’ живот вас;
Док дух и срце с мутног врела свог
Очајним криком дижу један глас!

Не, нема среће! Ил она можда сја,
Где миље ниче и весели над,
Ал тога цвећа где да нађем ја?
Ох, све је прошло! Доцкан је, доцкан сад!


Извор

  • Стражилово, број 21, година 1, 23. мај 1885, Нови Сад, стр. 641.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.