Два витеза
Писац: Милорад Митровић




* * *


        
Два витеза

   Поврх замка месец синô —
Два витеза пију вино.

   Залактили лица бледа,
А преда се сваки гледа.

   Само око каткад сене,
Ил' се чаши рука крене.

   Сад се један чаше маши:
„Хајд' у здравље друга наши'!"

   „Да нам живе!" сваки напи,
И испише све до капи.

   Затим други диже чашу:
„Ја поздрављам славу нашу!"

   И одјекну поноћ мека
Од усклика и од звека.

   Ал' кад први поче с нова:
„Мојој драгој чаша ова!"

   Онда други шкрипну зуби:
„Није твоја, мене љуби!"

   Погледа га витез први,
А погледом да га смрви:

   „Те те речи само руже,
Хвалиша си! За мач, друже!"

   И чим рече, у том трену
Већ мач један кроз ноћ сену;

   Ал' га други спремно чека,
И одјекну нова звека...

   А кад мину ноћно доба,
Лежала су мртва оба;

   Још крв кваси ране свеже,
А просуте чаше леже.


Извор

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 50


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.