* * *


Да је просто!

Расла јела и јелика
               редом поредом,
Виша јела нег’ јелика
               листом до неба.
Под њом сједи Дамјан јунак 5
               и Анђелнја,
Пред њима је кондир вина
               и огледало,
Напију се, пољубе се,
               па с’ огледају. 10
Над њима су ситне тице,
               ситно жумборе;
Ал’ говори Дамјан јунак:
               „Ој Анђслија!
Чујеш ли ти, душо моја, 15
               што тице веле?
Тице веле, душо моја,
               да се женим ја.“
— „Жен’ се, душо, жен’ се, срце,
               не браним ти ја: 20
Један листак крај Дунава,
               други крај мора,
Кад се листак с листом састо,
               онда и ти с њом!“ 24

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 14