ДЕВОЈКА и ДРАГИ КАМЕН

ДЕВОЈКА и ДРАГИ КАМЕН
Писац: Мита Поповић



* * *


     ДЕВОЈКА и ДРАГИ КАМЕН
            
Поред ђула села цура
   На мекану траву,
На ручице наслонила
   Мирисаву главу.

Не знам рећи, шта је лепше:
   Ил' вишња на грани;
Ил' момини образчићи
   Зором обасјани.

Ил' је мекша она свила
   Што ми цуру краси,
Ол' њезине расплетене
   Мирисаве власи.

Седи мома, гори, дршће
   Од љубавна плама,
Те се игра у криоцу
   С три бисерна кама.

Дршће, гори, да уздане:
   „А мој боже благи!
Ил' када ће да ми дође
   Црноокче драги?"

Узданула девојчица
   Замириса башта —
Посрнуло врело сунце —
   Мора да се прашта.

И лаор је оставио
   Зумбулове груди,
Место цветка девојчицу
   Хтео је да љуби.

Ал' је лаор врло нагло
   Долазио доле,
Те он љуљну слабо лисје
   Танане тополе.

Лаор пирну, лисје дирну,
   А девојка скочи,
Мирисавом витом гају
   Управила очи.

Скочи дева к'о једенче,
   Ил' к'о лака вила,
А камени испадоше
   Из мека јој крила.

„Јаој мене и до бога
   Караће ме мама,
Ја изгуби из криоца
   Три бисерна кама!"

Дршће мома, стрепи, слукти,
   Крши руке чедне,
А низ лице потеку јој
   Дробне сузе, ледне.

„Ао момо!" чу се гласак
   Из зеленог гаја;
Или зашто тог немира
   Тог уздисаја?

Кад си веће изгубила
   Камење из крила,
Не губи их из очију
   Девојчице мила!

Та бисерје, та камење
   Може да се плати;
Ал' уздахе, али сузе
   Нико не поврати!"



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.