Годишњица
Писац: Милутин Бојић



* * *


                Годишњица

Сумор се тешки улицама гусне
Кô магла, муњу што у недру скрива,
Да буром шине и потопом пљусне
Преко долина и спаљених њива.

А с трошних кула сат потмуло вапи,
Казаљке дршћу и звоник се стреса.
Олован пролом пун лешева зјапи
И дим се диже с покошених леса.

Све чудном стрепњом обвијено слукти
Поноћни тутањ Године што тече
И зврји, хита, прождире и хукти,
Додиром звона да рок грозни рече.

У плавом велу аветиња модра
Врх гробља игра наопако коло
Крај попрсканог мртвачкога одра
И пустог Дуба, што још шуми холо

И слуша игру помамну и вриску
Мрачан и ћутљив, пун скривеног беса,
И чује песму познату и блиску,
Што играчицу следиће сред плеса.

Још игра траје и занос оргија,
Казаљке журе и клепећу браве,
Гвоздена плоча гробница се свија
Под маљем Деце што дробе и млаве.

...Избија црни час године мука,
А румен зоре подругљивим ликом
Поздравља пусту долину јаука,
Где скамењена од победног звука
Авет се тресе са махнитим циком.

1913


Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.