* * *
Војно је љуби сунце
(из Пераста).
А мала ти фала, мој јасни мјесече,
На истоку жарка сунца,
Ја имадем млада Ст'јепа господара,
Он је мени моје жарко сунце,
А које ми сунце нигда не заходи 5
Сињу ми мору магла не запада.[1]
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ Овај посљедњи стих ја добро не разумијсм
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 422.