Вилн прстен
Писац: Јован Сундечић



* * *


        Вилин прстен

Златан прстен кује вила,
У њ укива камен драги,
Који ваља Цариграда,
Па га баца у то море
Прешироко, предубоко,
Баца прстен а говори:
„Ко изнесе златан прстен
Са дна мора широкога,
Са дна мора дубокога,
Том ћу вила љуба бити! —"
Ко у море заронио,
Из њега се не враћао:
Попило га сиње море;
Појеле га морске рибе:
Прстен оста' на дну мора,
А у гори б'јела вила —
На камену саморана. —



Извори

  • Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 5-6.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.