Вила Јану из горице звала

* * *


Вила Јану из горице звала

Вила Јану из гориде звала:
„Кад ћеш, Јано, у Крушево мајци?"
„Нећу, вило, у Крушево мајци
док не спремим дара господскога:
оцу, мајци роба и робињу, 5
брату Петру коња и сокола,
братучеду штикајли папуче,
сеји Јеки од злата јабуку,
снаси Мари од злата прстење!"
Док је Јана даре поспремала 10
и отишла у Крушево мајци:
Оца, мајку, синоћ закопали,
брату Пери раку ископали,
братучеда на носила носе,
сеја Јека под покровом лежи, 15
снаха Мара са душом се бори.
Кад је Јана јаде сагледала,
седе јадна јаде јадовати
да ожали своје родитеље,
па овако стаде нарицати: 20
„Отац, мајко, слатко успитање,
брате Перо, често долажење,
братучеде, моје поношење,
снахо Маро, далеко сретање,
сејо Јеко, далеко праћење!" 25
Па је сеја брата даривала:
за крст свеза коња и сокола,
братучеду обукла папуче,
сеји врже у недра јабуку,
снаси метну на руке прстење. 30
Па отиде двору бијеломе
и одведе роба и робињу.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1866, II, стр. 436.
  • Послао Вас[илије] Јанковић, учитељ
  • Народне песме бр. XXVIII
  • Варијанте: Вук књ. I, бр. 297 (блиска варијанта, али у њој жена, после похода мајци, затиче мртве своје укућане, за разлику од песме у Вили, у којој због припремања дарова касно оде у походе својој девојачкој кући и дарове поклања мртвима.)

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1985., стр. 179.
  • Крњевић Хатиџа, Антологија народних балада, Српска књижевна задруга, Београд, 1978., стр. 159-160.