Qui non sap esser chantaire
Qui non sap esser chantaire
braire
deu quant au lo ver sonar
clar
e que son per tot mesclat
prat
e'l rozal del mati s'espan
blan
sobre l'erba josta'l sauza.
Non aus semblan ni vejaire
faire
qu'eu l'am ni l'aus desamar
ar
q'en amor son drut mirat
fat
e'il fals amador ab engan
van
cui amors engann'e bauza.
Non es reis ni emperaire
gaire
que l'ause'l mantel drechar
var
ni far q'agues acatat
grat.
Ric me fai la noig en somnian,
tan
m'es vis q'en mos bratz l'enclauza.
Lai n'irai el sieu repaire,
laire,
em peril qom de passar
mar.
Si de mi no'il pren pitat,
bat
fer freg. Las! tan la vau pregan
qan
ni ja ren de leis me'n jauza.
Si no'm vol amar m'amia,
dia,
pos eu l'am, s'il m'amara;
ja
q'eu sui al seu mandamen,
gen
li serai si'm vol retener:
ver
li dirai, q'autrez i menta!
Љубавна чежња......
Нека тај кога глас издаје
лаје
док на врт се слева зора
скора
и док свуда подрхтава
трава
а јутарња роса млада
пада
преко њива и врх ива.
Нико моје не познаје
ваје
ја се кријем од злотвора;
мора
сред мог срца обитава;
права
љубав нестаје јер сада
влада
лажна љубав поткупљива.
Њој цар своје уздисаје
даје,
свак поникнут крај тог створа
мора;
занет у сну док ноћ плава
спава
мислим да та дјева рада
тада
сред наручја мог почива.
У далеке крећем краје
да је
угледам преко понора
мора;
можда све је забадава,
авај!
Идем да је молим сада
мада
није много мислотива!
Ако ми постане склона
она
и ако буде госпоја
моја,
јер њој ћу бити услужан
сужањ
жели ли да јој будем рад
тад
нека срце све открива!