Сета ме у чедни дан,
Кад улицама продају ђурђевке.
Не враголи ми,
не смеј се, враголанко.
То у родини она5
болује сету без лека.
Занаго росне у јутра
црвеном врвцом везивала.
Занаго свеле у вечери
сузама заливала.10
Туђини умом ја гинуо,
Бога ни осмеха њој.
Прости ме, родино блага.
Извори
Момчило Настасијевић: Сабрана дела, Књига прва, Поезија, Дечије новине и Српска књижевна задруга, страна 16.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.