Čemu me potvaraš, prisvijetlo sunačce (Zbornik)

Čemu me potvaraš, prisvijetlo sunačce
Писац: Nepoznati autor
841. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Cela pesma se nalazi među pesmama Šiška Menčetića pod brojem 418. Čemu me potvaraš, prisvijetlo sunačce



* * *


Čuda su skrovena, čudne ti je naravi
   ova moć ljuvena, ter kara i zdravi.
   Koju stvar ne taju cić one ku služim,
   za ku sam u raju, nje ljepos kad združim,
i za ku mnokrat ja oćutim gorki vaj, 5
   zašto me ne prija na milih običaj.
   Nigda se sva nalip na mene učini,
   ter stoju oni hip u morskoj pučini.
Zatoj se sve tužah onomu skroveno
   ki znaše jer služah nje lipos ljuveno; 10
   ter ki se dan reče ova rič prave njoj,
   čudno se zateče namírit mene toj.
Čini me čas oni da pridem u nje dvor,
   ter mi cvit pokloni za ljuven razgovor,
a grlo prislavje otvori medeno, 15
   ter mene za zdravje uprosi ljuveno.